Vesna Dedić Milojević: Slabići žive u prošlosti

, , nema komentara

74997_333506943422506_1291371912_n
Ako se  neko  sa javne scene uzima za primer  hrabre žene,  drugara I lafa, onda će to svakako biti Vesna Dedić, TV lice sa RTS-a, spisateljica, poznata kao samostalna žena, koja se dokazala sposobnom da se razvede i bude majka pre svega, da gleda napred i prihvata nove izazove. Profesionalno, Vesna ne beži od konkurencije, ona je stvara godinama u Oficina školi novinarstva. Svoju karijeru gradila je na dobrim I pravovremenim  idejama, pritom ne puštajući da život prolazi pored nje.

Ovih dana svi bi da je vide I čuju na raznim mestima: u zemlji I dijaspori na promocijama, na različitim konkursima, u njenoj školi, u emisiji  Balkanskom ulicom. A ona ima dovoljno pozitivne energije za sve I pravi odgovor na svako pitanje. Pritom, svi kažu, izgleda bolje nego ikad.

Isti utisak sledi I iz ovog intervjua: snažno I bez suvišnih reči.

 
Jasno je da ne živite u prošlosti. Da li ipak ponekad u nekim sećanjima tražite pokretačku snagu,  ili život uvek iznova osmišljavate?

Slabići žive u prošlosti, jer za ono što je bilo ne treba nam pamet ni hrabrost, toga više nema. Sadašnjost je naša jedina realnost i poligon za ispoljavanje naše želje i sposobnosti da napravimo sreću. Lakše je onima koji žive u prošlosti,eventualno mogu da završe kod psihijatatra. Suočavajući se sa sadašnjošću završavaš kod kardiologa. Šalim se, ali mi smo epska nacija i vaspitani smo da živimo od sećanja. Sećanja vode u depresiju i melanholiju, a ja jednostavno ta stanja duha ne podnosim ni kod drugih, ni kod sebe.

Da li biti novinar ima ima isti smisao sada, kao  nekada kad ste krenuli Balkanskom ulicom, pa na RTS?

Danas više ništa nema smisla. Zato je danas jedan od uslova da budeš srećan da prestaneš da tražiš smisao.

Negde ste izjavili da je navažnije ono što očekujete od sebe, a ne ono što drugi oćekuju od vas. Šta je to što od sebe očekujete?

 Očekujem samo da budem dobra onima koje volim i onima koji me plaćaju. Lakše mi je da očekujem sve od sebe, nego od drugih zato što onda nema razočarenja.

Crnogorci su poznati kao dobri pripovedači. Koliko Vaša jezička okretnost duguje tome, koliko filološkom obrazovanju, a koliko je to stvar inteligencije? 

 Verujem da su i talenat i emotivnost i moral određeni genetskim kodom. Znam mnoge inteligentne ljude koji su kamen i drvo.

Svako veruje u nešto, ili nekoga i time se nadahnjuje. Odakle kreće Vaša snaga? Odakle dolaze Vaša inspiracija, novinarske ideje, spisateljske, poslovne?

 Jedino u šta verujem je mogućnost da budem srećna i trudim se da dosegnem tu apsolutnu sreću. Moja jedina inspiracija i podstrek za samopouzdanje je da sve pronalazim u sebi i ne gledam druge. Sve sam u životu napisala,snimila,pa čak  u bukvalnom smislu skuvala na osnovu svog osećaja a ne po receptiima drugih.

Koje je najlepše mesto na koje Vas je odvelo novinarstvo? A koje je to najlepše mesto na  koje su vas dosad odvele Vaše knjige?

Najlepše mesto na koje me je odvelo novinarstvo je oaza poštovanja gledalaca,a knjige su me odvele u raj –  ljubav čitalaca koji dočekaju zoru uplakani uz moj roman. Najlepše mesto na kojem čovek živi je oaza samopoštovanja i  ljubavi. Ako to nemaš ne pomažu ni Maldivi, ni hoteli sa sedam zvezdica.

Mnoge dame, a verujem i gospoda, volele bi da čuju Vaš recept za sreću?

Ne postoji recept za sreću. Postoji samo onaj osećaj kada se ujutro probudimo koji nas tera da zgrabimo novi dan, umesto da se okrenemo na drugu stranu kreveta.

 Pogledajte i druge strane našeg bloga. Negde na njima nalazi se priča za svakog od vas!

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen