Tri tipa ljudi u našem okruženju

, , nema komentara


Koliko smo odgovorni za druge? Onoliko koliku moć imamo da utičemo na njih.

Tipovi ličnosti

Oni koji su osvestili ovo napisano gore u podnaslovu, često preuzimaju na sebe i više od onoga što bi se moralo, više se daju, manje očekuju i više se razočaraju kad ne dobiju ono što očekuju. Smatraju da u njihovom ponašanju mogu biti i uzroci i posledice međuljudskih odnosa.

Neki ne smatraju da ih se tiče iko drugi osim njih samih, pa ne „diraju“ druge, ne pouzdavaju se u njih, već krče svoj put gledajući pravo, ne razočaravaju se. Nisam ih pitala, možda bi mi rado pomogli. Možda bi prihvatili da se pitaju za nešto u mom životu.

Neki uopšte ne prihvataju odgovornost i potpuno je predaju drugima. Za njih je uzrok uvek u drugima. Smatraju da imaju puno pravo na ljutnju, ako su nezadovoljni; na ometanje drugih, ako im je dosadno; na burne izlive emocija, ako su egzaltirani. Vrlo dobro su uvežbali predavanje svojih utisaka drugima kao da su njihovi rođeni, pa su često i harizmatični, sposobni da ponesu grupu ili masu.

Poreklo fotografije: http://dailyedition.press/wp-content/uploads/2016/01/Disapproving-Woman-Giving-Thumbs-Down.jpg

 

Život u grupi

Ova naivna „psihologija“ koju iznosim zasniva se na trenutnom preseku socijalne grupe čiji sam član i na empirijskom „metodu“. Zapravo, reč je o mom ličnom iskustvu i utisku vezanim za problem kojim se duže vreme bavim.

Sebi sam postavila pitanje: kako ostvariti skladnu celinu u takvoj grupi? Najlakše bi bilo okupiti ih oko zajedničkog cilja, koji ova grupa ipak- nema.

Dati im zajednički cilj? To deluje kratkoročno, jer, iako većina veruje u zajdnički rezultat, ubrzo se izdvoji neko ko modifikuje cilj, ili neko kome je cilj da druge odvrati od cilja, što se opet uklapa u uvodnu podelu na soliste, društveno odgovorne i specijalce-okrivljivače.

Međuljudski odnosi

Rešenje ipak postoji: u kvalitetnim međuljudskim odnosima građenim na iskrenosti. Svaki član grupe trebalo bi da ima prijatelja od poverenja od kog je sposoban da čuje i ono pohvalno i ono negativno o sebi. Tako se ostvaruje mirno tlo na kom se možemo preispitati, preračunati, osloboditi slike koju gradimo o sebi i biti ono što smo.

S druge strane, svako mora da se osposobi da bude iskren onda kad na njega dođe red.

Iskrenost i odgovornost

Biti iskren prema nekome znači preuzeti odgovornost na sebe. Tad nastupamo kao neko ko želi da mu se poveruje, pa za svaku promenu koju izazovemo u drugome svojim uvidom, savetom, odgovorom zaista i jesmo odgovorni. Neodgovorni će takođe pokušati da odbrane svoju reputaciju u grupi igrajući ulogu osobe od poverenja, ali će se kad „zagusti“ pravdati kako „nismo morali da im verujemo, sami smo tako hteli“. Dakle, sami smo za sebe odgovorni, ali i za njega!

Poreklo fotografije. http://www.loverofsadness.net/LOS/images/gallery/main/a4/1438_d68a430b9fe873b859ef328f85778393.jpg

Ravnoteža

Sve je u redu dok slični funkcionišu sa sličnima. Lakše je funkcionisati po definisanim pravilima, a srećniji smo u okruženju onih s kojima delimo sistem vrednosti. Poenta je ne osećati se usamljeno.

Tamo gde u zajedničku ulogu dolaze ovako nepomirljivo različite osobe, neminovno je da dođe do rezultata kao što su individualizacija, razočaranje, optuživanje.

 

Da li ste i vi deo jednog takvog „tima“? Da li su ljudi oduvek funkcionisali na ovaj način i umeli da se nose sa tim? Da li postoji rešenje, ili je život traženje rešenja?

Da li možda u ovom trenutku razmišljate da ostavite sve, odselite se i potražite neku novu grupu, Ili ipak ostajete učeći se životu?

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen