Škola i talenat

, , nema komentara

 

Veoma sam zahvalna svojim nastavnicima i profesorima zbog obrazovanja i vaspitanja koje sam u obrazovnom procesu stekla. Kao i svaki  (dobar)učenik uviđala sam i mane školstva. Recimo, kao nekom ko je čitao par stotina knjiga godišnje i sam pisao pesme nedostajalo je interesovanje okoline za moje radove, i to posebno onih koji su za mene predstavljali autoritet. To se sve događalo u vreme pre interneta, pa sam bila uskraćena po pitanju učeničkih konkursa i mogućnosti koje bi me još kao đaka dovele u situaciju da radim ono što volim i najbolje znam.

Na trećoj godini studija pronašla sam svoje dečje pesme i, sada već potkovana neophodnim znanjem, procenila da sam bila talentovano dete! Logički, talenat nije mogao da ispari. U isto vreme pojavio se asistent  kog je konačno interesovalo. Prepoznao je da među studentima neki stidljivo pišu i posavetovao nas da pošaljemo svoje tekstove na anonimne pesničke konkurse.

Meni se posrećilo! Na samom startu postala sam laureat, čime sam dobila potvrdu talenta, ali nisam eliminisala sumnju s kojom se još uvek nosim (sve uspešnije!).

Iz profesionalnog nastavničkog iskustva, ali i iz ličnog, znam da postoje mnoga talentovana deca čiji talenat ostaje nepodržan i neiskorišćen upravo zbog  neiskusne procene i nezainteresovanosti onih koji  vaspitavaju i obrazuju decu.

Kao pedagog, nikad ne zaboravljam da ohrabrim mlade pisce, novinare, TV voditelje, recitatore, kritičare i podržim sve one koji su se odvažili da se oprobaju u nekom vidu stvaralaštva. Svaki njihov uspeh za mene je nagrada!talking-to-teenagers-624x415

Više na FB Redakcija.

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen