Pisac koji je na klaviru sagradio statuu

, , 1 komentar

Prokleta je ljudska potreba da drugi o tebi misle dobro. Mnoge odluke, mnogi izbori donose se u odnosu na očekivano mišljenje drugih, čak češće nego u odnosu na lične potrebe i stavove. To je normalno, čovek je društveno biće, a i bolno, iz istog razloga. To se da podneti kao nešto što očekivano prati uspeh, dobru ideju, neki učinjen napor: podsmeh, neodobravanje, potcenjivanje, iščuđavanje.

1727123

Nesreća s pisanom umetnošću je ta što većina svetske populacije ume da piše, da koristi pismo. Nekad, kad je bilo malo onih koji umeju da koriste slova, postojale su pisarske profesije koje su donosile zaradu i izazivale zahvalnost klijenata. Danas, kad preovladava pismenost, zaradu donose pragmatične veštine vezane za marketing i popularno spisateljstvo. Takve aktivnosti praćene su finansijskim uspehom i slavom. Prava umetnost reči prognana je iz svakodnevice u prostor ograničen koricama knjiga i po pravilu ne donosi finasijsku korist i poštovanje u društvu, već isključivo u uskim društvenim krugovima pod uslovom da im se takvo stvaralaštvo učini dostupnim.

Sad, kad skoro svi umeju da pišu, i izdavanje knjiga nije skup sport, a pritom nema opasnosti da se povredi nečija tržišna teritorija i na sebe navuče neki problem, mnogi se odvaže da napišu svoje delo, a posebno su ohrabreni oni koji su dokazano nadareni nekim drugim talentom, npr. slikarskim, muzičkim, filmografskim…

Pitam se šta bi se s pojmom elitne kulture događalo kad bi uz pisanje svi morali u školama da nauče note, muziciranje na nekom instrumentu, vajarske i slikarske tehnike, osnove arhitekture?

maxresdefault (1)

Istorijski, tj. trajno a ne trenutno, gledano samo oni uspešni rođeni za nešto i posvećeni tome iskreno i odano nose svoju slavu opravdano i bez stida, a čak ni tad nisu omiljeni svima. Jer, drugo prokletstvo ljudsko stoji kao protivteža ugledu, dobrom mišljenju i zove se sujeta, ljubomora.

Među umetnicima ipak ima i kvalitetnih ljudi, onih koji poštuju čoveka u drugome, i umetnika u drugome.

 

Jedan komenatar

  1. Milan

    14/09/2016, 11:07 am

    Festina lente … Cenim način na koji se Dubravka izražava, pa čak i ono što ostane ne napisano . Izbalansirano, odmereno – „svaka na svome mestu“ . Ja pisanje doživljavam kao terapiju . Nisam pisac po vokaciji i učenju , nego po intuiciji (raditi treba po pravilima a živeti po intuiciji (MP)) …Mislim da imamo previše pravila u životu , a premalo vrlina . I mada, kao što je pisao Andrić frapantno, 1934 ili36-te) – „živimo u vremenu kad pametni ćute, budale govore a fukara se bogati “ , skromnost i umerenost je, svakako vrlina koju poštujem i cenim , kod Dubravke, svakako . U svakom slučaju , afirmativno , a kao što reče Albert Anštajn , znanje je ograničeno,mašta nije …

    Odgovori

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen