Parče iz „Sentimentalne kuhinje“

, , nema komentara

-ПРЕДГОВОР-

predgovor

Никакав сам стручњак за кулинарство. Чак су и моје жеље о кувању подељене. Ласка ми свако успело јело, а радије бих се бавила нечим интелектуалнијим. Рецимо учила бих португалски, читала стручну литературу, или, у крајњем случају, ишла у дугометражне шетње.

Рекло би се незналица у кулинарству, а пише кувар! Е па, пишем га за прву помоћ свим оним младим домаћицама попут мене, које би се радије дружиле с књигом него с варјачом; свим оним младим супругама без куварског стажа које се нађоше у небраном грожђу, па им се лице зари осмехом кад год из њиховог лонца нешто укусно скочи на тањир, као што се зарило због какве осмице, деветке, што да не десетке у индексу; и свим оним другим, невештим с тигањем и плехом, а вештим у чему другом у чему просечна домаћица није; и за све оне, у суштини, које су заједнички живот, могуће и брак, замишљале обавијеним неким далеко романтичнијим мирисима него ли што је шмек прженог лука, дим загорелог јела…

А овај спис по једноставности рецепата може наћи пут и до неких мушких руку, самотњачких домаћег јела жељних; или до неких  романтичних које га својој дами пружају на дар као разлог да их по лепом помиње у интимном друштву својих другарица; или, напротив, до мушкарца који би на фин начин лепшој половини да скрене пажњу са свог новчаника на стомак.

Ни кухињском терминологијом још увек не владам, чешће се изражавам описно. А опет, није да ми не прија, напротив испуњава ме радошћу, сваки укусни залогај који створих. Па кад исти замакне у уста, отишавши у историју и неповрат, ја бих још мало да му продужим трајање све хвалећи успело јело и очекујући речи хвале сатрпезника на мој рачун.

Досадна ми је класична српска кухиња, кад је реч о кувању. Што се једења тиче ситуација је много занимљивија. На пример, сарму од киселог купуса зготових тек једанпут и последњи залогај испратих речима: „Ево, доказала сам да умем. Убудуће сарму ћемо јести у гостима.

И уопште, кухиња као просторија у којој се нешто ради за шпоретом уз помоћ рендета, ножа, цедиљке…, а не пролазна просторија у којој вас може обрадовати садржај фрижидера, тањир колача на столу, или као лепа фотографија са страница часописа за уређење стана, није ми била нимало привлачна. Напротив, била ми је одбојна.

Будући да сам постала супруга, а да мој супруг није професионални кувар, то је постао проблем за решавање! Изнад сметлишта неуспелих јела, почеше се појављивати светле пукотине на сивом небу – нова идеја рађала се на хоризонту. Одбацила сам референтни систем мужевљевих жеља и очекивања и отворила у свом сећању датотеку најукуснијих јела којима се у животу почастих!

 

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen