Ružno na lep način

, , nema komentara

Може се живети без уметности.
Може, јер без ње може да се једе, спава, воли, плаче, болује, оздравља.
Може, као што ученик опсује на мом часу. Може као што ме малолетна девојка обема рукама гурне кад јој се нађем на излазу из градског превоза. Може као што се пише без тачке, зареза, великог слова, помешаним писмима.
Битније је тренутно да имам ајфон, да сам у току, да сам жива и не мучим се ако не морам. Мама ме воли лажљиву, безобразну, млохаву, смотану, од живота и обавеза уплашену. и са туђим обрвама, уснама, грудима. Она увек зна ко је крив и зна да нисам ја крива. Мама ме воли.
Не причају само песници. Не пишу само писци.
Ако не знаш за лепо, вероватно је да знаш за ружно.
Може ли се живети без књига?

 

Љубав да се изјави сликом из живота.

Музиком да се загрли.

Да се искључи струја, укључе звездице и тишина,

па да куцају срца и прича оно лепо.

Да се не криви, не виче више, не пусује,

јер тако се не чује ништа.

Да се укине бука, шкрипа точкова, сирене нервоза,

заузда љубомора, прогута бес,

покрије огледало за ружно.

lv_afaea51c11372ddd7b3a37f14776be24a1ca6198

 

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen