Ko još priča ono što misli…

, , nema komentara

pinokio

Pre dva-tri meseca dobijem sezonsku alergijsku kijavicu. Nekim poslom uđem u gradski prevoz i, naravno, kinem nekoliko puta. Gospođa prekoputa automatski se stisne do prozora i navuče bluzu preko usta. Meni nije neprijatno, navikla sam se. Zato uspostavim kontakt očima sa gospođom i kažem joj: Alergijska kijavica! Međutim, ona se još više uplaši.

Večeras se odvučem nekako do supermarketa, sva izmrcvarena od ovog gripa. Dok stavljam limun na vagu, krajičkom oka uhvatim gospođu koja drži šal na ustima dok razgleda artikle na rafovima. Nekim slučajem, ista gospođa nađe se u redu na kasi tik iza mene. Kakav baksuz, pomislim. Ako vidi da imam grip, još će se više isprepadati.

Srećom dođe i druga kasirka: Komšinice, možete na ovu kasu!

Odlično, da ne širim bacile po radnji, kažem ja njoj.

 A ona pogleda zbunjeno u mene, pa u gospođu iza, nije joj jasno da li provociram ili stvarno imam grip.

NARAVOUČENIJE:

Ljudi vam ne veruju kad pričate istinu.

 Ko još priča ono što misli?! Ako hoćete da Vas ispravno shvate, uvek pričajte suprotno od onog što mislite.

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen