Zima i vino

, , nema komentara

15024129-winter-view-of-snow-covered-vineyards-with-german-village-in-the-distanceLagano sam izašla iz sna potpuno ispunjena zadovoljstvom što mi je pod pokrivačem toplo, dohvatajući gornjom usnom vrh nosa, da proverim je l u sobi još uvek hladno. To je moj subjektivni termometar.  U prozoru idilična zimska slika, i to me je podsetilo na nešto…

… Sestra i ja pod jorganom, a ujna i baba još pre zore počele da posluju – lože nam vatru, da se ne smrznemo, mi gradska deca, kad ustanemo; valjaju testo u tzv. kolačiće da nas za doručak sačeka vruć hleb.

Do mene prvo dopire zvuk šmirgle – plotna mora da se uglanca dok je još hladna. Taman kad sebe nateram da provirim ispod jorgana, zaškripe vratanca na smederevcu i nekoliko sekundi kasnije zapucketa vatra.

U prozoru se već razdanjuje i kroz guste pahulje dopre mukanje iz pravca štale, a za njim i lavež psa. To Neda zove ujnu i ona užurbano izlazi da je pomuze, a ja se radujem iz kreveta svežem mleku. Jedno kolače, dva jajeta na oko i bela kafa! To imam na umu. I onda – pravac napolje.

Sankanje na plastičnom džaku ispunjenom slamom dok se potpuno ne preznojim i dok voda ne počne da mi probija odeću. U društvo obavezno ubrajam Vučka, jer između nas postoji posebna veza. Naučila sam ga da pruži šapu na komandu zdravo i da se rukujemo, a on meni daje fore kad se trkamo do kapije i – uvek me pobedi. (Još mi srce greje njegova slika – usta blago otvorena kao da se smeje dok me gleda pravo u oči.)

S obzirom na hladno vreme, imali smo i kućne zanimacije – ujak nam je pravio drvene igle za pletenje, pa smo pokušavale da savladamo klot i frket, donosila sam u sobu i tek izlegle cvrcine, čitala požutele knjige Janka Veselinovića. Zimi se na selu malo više druži i ja sam jedva čekala da svrati neki komšija, ili rođak, meni sve novi i zanimljivi likovi i da se, dok se ja pravim zauzeta svojim poslom, započnu priče o rodbini na radu u inostranstvu, o babama i dedama od kojih zapravo počinje naše srodstvo, o anegdotama iz njihovih života. Meni  je to bilo kao da gledam seriju uživo. Uz priču se zamezi i vešaljka (pršuta) i pijucka šira, a tad već pozovu i nas decu da se pridružimo. Davali su nam da širu pijemo pomalo, jer u njoj gotovo da nije bilo alkohola…

Možda su odatle kod mene sneg i vino uvek asocijativno  vezani.  Kuvano u kućnoj atmosferi, ili flaša vina na stolu restorana s pogledom na pejzaž, on i ja, tamburaši – to je relacija na kojoj se moja mašta zimi kreće.

I sad mi se evo iznenada vratio davno zaboravljeni ukus šire, i taj veličanstveni osećaj deteta kad radi nešto rezervisano za odrasle. Smatrala sam to egzotičnim doživljajima. Moji školski drugari mahom su mogli posećivati babu i dedu svakog vikenda, jer su živeli u okolnim selima, a ja sam  to mogla samo za školske raspuste. Utoliko su moji doživljaji bili intenzivniji i drugačiji, udaljeni 180 Km „Stojadinom“, iz drugog podneblja, iz drugačije klime. Ne znam ko je od mojih drugara uopšte i znao šta je šira, a kamo li kakvog je ukusa. (Sad da gotovo ni ja to više u potpunosti ne znam – garnatujem za osećaj slatkoće u ustima i u aromu grožđa.)

A vinograd je tek bio poseban doživljaj – kao neka priča sa svojim kvrgavim čokotima; sokolovima koji kruže daleko iznad naših glava; kolibom u kojoj je pradeda spavao i čuvao grožđe od lopova, sam pod zvezdama; grožđem nadohvat ruke, slasnim i svežim u raznim varijantama – nekih starih domaćih sorti, i onih sa stranim imenima…

Sve to u gutljajima nefermentisanog vina, izvučenog cevčicom u bokal iz bačve kraj koje trčkaraju miševi.

Od svega toga stoji još samo onaj vinograd, poprskan plavim kamenom, na vrhu brežuljka iznad mog sela. Otkad nemam raspuste, ne odlazim tamo redovno, a i vina više nije koliko ga je nekad bilo.

Nekad je dovoljno da zaveje sneg, pa da se s njim razveju i neke vremenom izgrađene predstave. Tako sam se podsetila da dobro vino ne piju samo bogataši i školovani ispijači koji se razumeju u berbe, bukee i oblike čaša, i da to nije neka uzvišena navika jedino elite i kulturnih Francuza. Naravno, Ima draži i u tome, od svakodnevice odbeći u neku boemsku bajku, ali moje vino ima lepšu ambalažu!

TOP LISTA:

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen