„Ćuti!“

, , nema komentara

Naučila sam da se branim i zaboravila da napadam.

Nekad sam bila neustrašivi napadač, neprilagođena, ali jaka. Učila sam da ćutim, i naučila da prećutim, ali ne baš vešto. Trapavo i dalje pričam kad ne treba, a ćutim kad treba da prolomim. Još uvek mi svi govore da grešim i da ne znam. I ranije sam grešila, al sam znala da ja bar mislim da tako treba. Zloupotrebila sam svoju težnju ka savršenstvu da „pokvarim“ sebe. Sad nisam sigurna šta i kako treba. Nasukala sam se na tuđem terenu, umesto da prevlačim na svoj.

Taj rad dao je i rezultate, ali se ja osećam poraženo, jer sad plačem kad napadam, a ne kad sam napadnuta. 

148339_1257414240942536_3191575963804496011_n12341643_1246216492062311_383785010382621536_n (1)12360434_1254163434600950_4361913807267069245_n12359931_1245065858844041_2594004368103952205_n (1)

 

 

 

Ostavite komentar

(*) Obavezno, vaš e-mail neće biti javno objavljen